Pakovanje je zasigurno segment oko kojeg sam najviše razmišljala i promišljala. Ne znate koliko sam samo pakovanja promenila. Od onih ručno pravljenih do kupljenih, štampanih… Kartoni, papiri, mašne, nalepnice, vosak… Nema čega nije bilo. Neki su se zadržali svega par dana, a neki čak i godinama.
Ali nikada nisam bila u potpunosti zadovoljna. 
Onda sam razmišljala ,,koliko se ovde papira potroši, bolje drveće da posadim”. Da, dosta daleko sam išla u tim razmišljanjima očigledno. Pa sam pakovanje smanjila na minimum.
Međutim, pošto sam ja apsolutno deo svoje ciljne grupe, i kad poručim nešto što mi se dopada, bilo za sebe ili za druge, želim i lepo pakovanje! Želim ceo taj osećaj otvaranja paketa kao da ga nisam ja sama sebi kupila već momenat poput onog kad se raduješ poklonu!
Zato, minimalizam ipak nije bio my cup of 
. Na kraju (iliti trenutno), izbor je pao na ono što je trebalo još na samom početku – vrećice od platna, par propratnih detalja, ali – naravno, moraju imati mašnu! 